У науци се израз дрога користи за продукте биљака, животиња и минерала који имају лековита својства.
У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање).
Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности или су строго контролисане од стране државе .
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају њихова дејства.
Апстиненцијални синдром или криза представљају групу симптома који се јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна.
Класификације психоактивних супстанци
Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом санкционисани. По тој основи супстанце се деле на:
• медикаменте: аналгетици, седативи и сл,
• алкохол, кафа и дуван - чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
• дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
Психоактивне супстанце сврставају се, такође, у три велике групе, зависно од њиховог дејства на мозак и нервни систем.
• Депресори - алкохол, седативи и опијати делују на мозак тако да доводе до поспаности, глобалног успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такође и снижавају активности виталних центара за рад срца и дисања.
• Стимуланси - кокаин, крек, амфетамини, екстази, канабис, делују стимулативно на психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора, одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.
• Халуциногени - ЛСД, мескалин, пејотл и различити синтетски производи, доводе до стања измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и промењеног доживљаја себе и околине.
ЗАБЛУДЕ
• Постоје “лаке” и тешке” дроге . НЕ .Неке доводе до психичке зависности , а неке и до психичке и до физичке зависности.
• Данас сви узимају дроге . НЕ . Особе које узимају дрогу крећу се у уском кругу себи сличних људи из чега погрешно закључују да дроге узимају сви .
• Све треба пробати . НЕ . Особа која има зрелост зна да одреди шта је добро , а шта није , има зрео однос према ауторитетима и уважава препоруке друштва у коме живи .
• Марихуана није опасна . НЕ . Све дроге су опасне , па и марихуана , јер могу довести до озбиљних и трајних поремећаја менталног и телесног здравља .
• Повремено узимати дроге није ризично . НЕ . Мозак човека еволуцијом није припремљен за употребу дрога и њихово узимање доводи до поремећаја и испада функција нервног система .
ИСТИНЕ
• Могуће је престати са узимањем дрога . ДА . Природни развој сваке особе потпомогнут од стране породице и стручњака води ка излечењу .
• После лечења може се живети нормално . ДА . Уколико се лечење започне на време и траје колико треба живот се може наставити тамо где је “стао” .
• Свако је ковач своје среће . ДА . Иако не све , много шта зависи од личног труда и напора да се остваре жељени циљеви .
• Живот без дрога може бити леп . ДА . Човек је утолико срећнији уколико је нашао више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса .
Тешко је бити млад у данашње време . ДА . Али прихватити изазов , истрајати у напорима и стићи до циља доноси велико задовољство и (само) поштовање .
Организација у Панчеву која се бави превенцијом болести зависности:
ТЕРЕНСКА ЈЕДИНИЦА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАНЧЕВО је најстарија теренска јединица у Србији. Омладина и подмладак Теренске јединице „прим. др Јован Милановић“ током године спроводи разне активности. Основна је обука прве помоћи, као и реалистичког приказа повреда и обољења. Такође, спроводе едукативна предавања и семинаре на следеће теме: превенција трговине људима, болести зависности, превенција ХИВ/АИДС-а, истраживање Међународног хуманитарног права. Састанци се одржавају сваког уторка од 20h у просторијама Црвеног крста Панчево, ул. Жарка Зрењанина 15.
Контакт: tjpancevo@gmail.com
У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање).
Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности или су строго контролисане од стране државе .
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају њихова дејства.
Апстиненцијални синдром или криза представљају групу симптома који се јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна.
Класификације психоактивних супстанци
Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом санкционисани. По тој основи супстанце се деле на:
• медикаменте: аналгетици, седативи и сл,
• алкохол, кафа и дуван - чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
• дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
Психоактивне супстанце сврставају се, такође, у три велике групе, зависно од њиховог дејства на мозак и нервни систем.
• Депресори - алкохол, седативи и опијати делују на мозак тако да доводе до поспаности, глобалног успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такође и снижавају активности виталних центара за рад срца и дисања.
• Стимуланси - кокаин, крек, амфетамини, екстази, канабис, делују стимулативно на психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора, одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.
• Халуциногени - ЛСД, мескалин, пејотл и различити синтетски производи, доводе до стања измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и промењеног доживљаја себе и околине.
ЗАБЛУДЕ
• Постоје “лаке” и тешке” дроге . НЕ .Неке доводе до психичке зависности , а неке и до психичке и до физичке зависности.
• Данас сви узимају дроге . НЕ . Особе које узимају дрогу крећу се у уском кругу себи сличних људи из чега погрешно закључују да дроге узимају сви .
• Све треба пробати . НЕ . Особа која има зрелост зна да одреди шта је добро , а шта није , има зрео однос према ауторитетима и уважава препоруке друштва у коме живи .
• Марихуана није опасна . НЕ . Све дроге су опасне , па и марихуана , јер могу довести до озбиљних и трајних поремећаја менталног и телесног здравља .
• Повремено узимати дроге није ризично . НЕ . Мозак човека еволуцијом није припремљен за употребу дрога и њихово узимање доводи до поремећаја и испада функција нервног система .
ИСТИНЕ
• Могуће је престати са узимањем дрога . ДА . Природни развој сваке особе потпомогнут од стране породице и стручњака води ка излечењу .
• После лечења може се живети нормално . ДА . Уколико се лечење започне на време и траје колико треба живот се може наставити тамо где је “стао” .
• Свако је ковач своје среће . ДА . Иако не све , много шта зависи од личног труда и напора да се остваре жељени циљеви .
• Живот без дрога може бити леп . ДА . Човек је утолико срећнији уколико је нашао више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса .
Тешко је бити млад у данашње време . ДА . Али прихватити изазов , истрајати у напорима и стићи до циља доноси велико задовољство и (само) поштовање .
Организација у Панчеву која се бави превенцијом болести зависности:
ТЕРЕНСКА ЈЕДИНИЦА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАНЧЕВО је најстарија теренска јединица у Србији. Омладина и подмладак Теренске јединице „прим. др Јован Милановић“ током године спроводи разне активности. Основна је обука прве помоћи, као и реалистичког приказа повреда и обољења. Такође, спроводе едукативна предавања и семинаре на следеће теме: превенција трговине људима, болести зависности, превенција ХИВ/АИДС-а, истраживање Међународног хуманитарног права. Састанци се одржавају сваког уторка од 20h у просторијама Црвеног крста Панчево, ул. Жарка Зрењанина 15.
Контакт: tjpancevo@gmail.com
Сања Деспотовић
Координатор Црвеног крста за безбедност саобраћаја,
превенцију болести зависности и ХИВ/АИДС-а
Координатор Црвеног крста за безбедност саобраћаја,
превенцију болести зависности и ХИВ/АИДС-а
Нема коментара:
Постави коментар