Савин дан - зашто переце?

Сви волимо да једемо переце, или бар сви. Једемо их и другим данима, али зашто баш на Савин дан? 

Ево приче:

 Једна од народних легенди каже да су се некада људи, да би добили брашно од жита, јако мучили. Туцали су жито у ступи или га млели у жрвњу.

 Гледао то Свети Сава па се сажалио. Одлучио је да смисли неку бољу и лакшу справу.

 После дугог размишљања смислио је како ће направити воденицу. Начинио је и поставио на реци, да меље. Али, никако није могао да измисли чекетало и кош, већ су људи морали рукама да сипају жито из врећа у рупу воденичног камена. А то је било не само дангубно него и опасно јер се дешавало да при обртању камен дохвати помељаре за руке, па их израњави.

 Једног дана дошао ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици. 

 Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу.

 Због тога се ђаволи често налазе око воденице, сматрају да је то њихово.

 На Бадњи дан, пошто припада ђаволу, ретко који воденичар чува воденицу. Шта више, тог дана нико неће ни да меље жито. Верује се да би се воденичарима и помељарима тада десило неко зло.

 А Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну реке, па се не може ни млети, па тако ђаво никад не може узети ујам.

У знак захвалности, што им је олакшао млевење жита, у народу је поникао обичај да се на Савин дан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци. 

 У Војводини се праве переце, посне, ако Савин дан пада у среду или петак а мрсне ако пада неким другим даном.

 Овај обичај није везан за црквене каноне, настао је давно али у неким деловима Србије задржао се и до данас.

Преузето са: http://www.gastronomija.info