субота, 8. децембар 2012.
четвртак, 6. децембар 2012.
Дан школе!
Гимназија, сутра 7.12. , слави 149 година постојања. Свечаност ће се одржати у Културном центру, са почетком у 16 часова. Дођите и прославите са нама овај диван дан!
петак, 5. октобар 2012.
понедељак, 17. септембар 2012.
Позив!
Гимназијалци, позивамо вас да учествујете у креирању садржаја овог блога. Ако имате нешто важно да кажете, предложите или критикујете, јавите се! Ако сте написали неку причу или песму а нема ко то да објави, ми хоћемо! Пошаљите предлог за филм или позориште, ако се вама свиђа вероватно ће и другима! Ако организујете неко такмичење, вама важно предавање или неку другу акцију, а нема ко да вам помогне, ми ћемо бар покушати. Идеја је у узајамној комуникацији, тако ће и вама и нама бити лепше у школи!
Ако је бар нешто од наведеног тачно, пошаљите на mail, оставите податке и ми ћемо вас контактирати најбрже што можемо.
четвртак, 6. септембар 2012.
Берза књига!
Обавештавамо ученике да ће се у суботу, 8.септембра, одржати берза књига. Том приликом можете продати, купити или заменити уџбенике. Берза почиње у 10 часова и траје до 11.30.
Ако буде лепо време, берза ће бити одржана у школском дворишту. У случају кише, берза ће бити у учионицама на приземљу, по распореду који одреди школа.
петак, 31. август 2012.
Поново школа!
Гимназијалци, желимо вам успешан почетак нове школске године! Много нових знања али и нових пријатељстава и доброг дружења!
Посебан поздрав упућујемо првацима, са жељом да нашу школу што пре прихвате као другу кућу.
А сада, најважније обавештење:
Први радни дан је 3.09.
I и III разред - настава почиње у 7 и 30 h.
II и IV разред - настава почиње у 13 и 40 h.
Видимо се у понедељак!
четвртак, 21. јун 2012.
субота, 26. мај 2012.
субота, 19. мај 2012.
Обавештење!
ВАЖНО!!!
У недељи од 21. до 25. маја, неће бити промене смена.
Први и трећи разред иду после подне у школу,
а други и четврти разред иду пре подне у школу.
У недељи од 21. до 25. маја, неће бити промене смена.
Први и трећи разред иду после подне у школу,
а други и четврти разред иду пре подне у школу.
среда, 25. април 2012.
уторак, 24. април 2012.
Поново ЖУРКА и реприза представе МАНДАЛА!!!!!
Гимназијска журка у Купеу, у четвртак, 26.04.2012. у 22h. Истог дана, у Студентском, у 19 и 30
h, реприза представе Мандала.
Дођите и уживајте!понедељак, 23. април 2012.
четвртак, 19. април 2012.
четвртак, 5. април 2012.
Милан Беч о представи Мандала
Драмски клуб Гимназије је ове школске године три месеца радио на стварању нове представе. Како се премијера приближавала, повећавао се и број људи у Драмском клубу, а с новим људима, долазиле су и нове идеје. Данас Клуб броји тридесет људи. Представа је добила назив « Мандала ». (Према Јунгу, мандала је један од најчешћих и најупечатљивијих симбола целовитости унутрашњег склада, односно универзални сликовни симболички израз архетипа Сопства/Јаства.) Глумци су од средине јануара имали пробе, а остатак екипе је укључен у рад нешто касније. Вежбало се прво, по панчевачким кафићима и гостионицама, касније у Дому омладине и на послетку у Културном центру, где је премијера и изведена. На свим пробама је владала једна незаборавна, другарска атмосфера, које ћемо се сви сећати. Због те атмосфере у којој раде чланови Драмског клуба се и седамнаести пут одиграва нова премијера. У Драмском клубу су и ове године откривени скривени глумачки таленти.
Премијера је одржана 4. априла ове године у 16,30h у дворани Културног центра. Памтићемо ову годину по изузетно комликованој сценографији и костимографији. Музика је, по мишљењима многих, била једна од најсветлијих тачака премијере. Искрено, утисци се и даље сабирају, тако да је рано причати о њима.
Захваљујемо се свима који су били на премијери представе и који су подржали наш рад. Посебно се захваљујемо нашем чика Слађану и професорки Ксенији, као и свим бившим Драмцима. На крају, мени као редитељу, остаје да се захвалим свим члановима и учесницима ове представе:
Александри Хриб, Брајану Брковићу, Димитрију Самарџији, Симони Станковић, Небојши Ристовићу, Јовани Косановић, Марку Штетину, Тијани Весовић, Зорану Ћалићу, Исидори Златковић, Мирославу Јовановићу, Бранимиру Голубовићу, Јелени Ненадовић, Милици Стојковић, Невени Лукинић, Милени Стојковић, Стефану Лобору, Милани Милошевић, Милици Миленковић, Сањи Ћирић, Александри Петровић. Марку Илијеву, Горани Аћи, Дуњи Јованов, Тијани Саватић, Немањи Илићу, Тамини Цери, Јовани Перић и прошлогодишњем члану Марку Тулићу за плакат.
П.С. Ко неком несрећном игром случаја није био у прилици да додје до карте или Културног центра, може то да учини 26.априла у 19,30h у сали Студентског дома.
Видимо се!
Премијера је одржана 4. априла ове године у 16,30h у дворани Културног центра. Памтићемо ову годину по изузетно комликованој сценографији и костимографији. Музика је, по мишљењима многих, била једна од најсветлијих тачака премијере. Искрено, утисци се и даље сабирају, тако да је рано причати о њима.
Захваљујемо се свима који су били на премијери представе и који су подржали наш рад. Посебно се захваљујемо нашем чика Слађану и професорки Ксенији, као и свим бившим Драмцима. На крају, мени као редитељу, остаје да се захвалим свим члановима и учесницима ове представе:
Александри Хриб, Брајану Брковићу, Димитрију Самарџији, Симони Станковић, Небојши Ристовићу, Јовани Косановић, Марку Штетину, Тијани Весовић, Зорану Ћалићу, Исидори Златковић, Мирославу Јовановићу, Бранимиру Голубовићу, Јелени Ненадовић, Милици Стојковић, Невени Лукинић, Милени Стојковић, Стефану Лобору, Милани Милошевић, Милици Миленковић, Сањи Ћирић, Александри Петровић. Марку Илијеву, Горани Аћи, Дуњи Јованов, Тијани Саватић, Немањи Илићу, Тамини Цери, Јовани Перић и прошлогодишњем члану Марку Тулићу за плакат.
П.С. Ко неком несрећном игром случаја није био у прилици да додје до карте или Културног центра, може то да учини 26.априла у 19,30h у сали Студентског дома.
Видимо се!
Милан Беч
Пролећни распуст
Пролећни распуст у трајању од 11 дана почиње у петак 6. априла, a завршава се у понедељак 16. априла 2012. године. Први радни дан после распуста је 17. април. Смене се не мењају!
Наставне суботе у другом полугодишту:
- 21. априла, настава се изводи према распореду часова за уторак;
- 5. маја, настава се изводи према распореду часова за петак.
Наставне суботе у другом полугодишту:
- 21. априла, настава се изводи према распореду часова за уторак;
- 5. маја, настава се изводи према распореду часова за петак.
понедељак, 2. април 2012.
Сајам предузетништва у нашој школи
У четвртак, 5.04 у нашој школи одржаће се сајам ученичког предузетништва. Три ученичка тима на штандовима ће изложити своје производе. Штандови ће бити постављени у периоду од великог одмора пре подневне смене до краја првог часа после подневне смене. Сајам ће бити продајног карактера. Ове фирме ће нас представљати на регионалном сајму у Београду. Посетите нас, и својим сугестијама помозите да на регионалном сајму, који је такмичарског карактера, остваримо што бољи резултат. Чекамо вас!
Наше фирме произоде:
Накит

Колаче и топле напитке

Накит
петак, 30. март 2012.
понедељак, 26. март 2012.
Болести зависности
У науци се израз дрога користи за продукте биљака, животиња и минерала који имају лековита својства.
У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање).
Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности или су строго контролисане од стране државе .
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају њихова дејства.
Апстиненцијални синдром или криза представљају групу симптома који се јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна.
Класификације психоактивних супстанци
Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом санкционисани. По тој основи супстанце се деле на:
• медикаменте: аналгетици, седативи и сл,
• алкохол, кафа и дуван - чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
• дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
Психоактивне супстанце сврставају се, такође, у три велике групе, зависно од њиховог дејства на мозак и нервни систем.
• Депресори - алкохол, седативи и опијати делују на мозак тако да доводе до поспаности, глобалног успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такође и снижавају активности виталних центара за рад срца и дисања.
• Стимуланси - кокаин, крек, амфетамини, екстази, канабис, делују стимулативно на психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора, одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.
• Халуциногени - ЛСД, мескалин, пејотл и различити синтетски производи, доводе до стања измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и промењеног доживљаја себе и околине.
ЗАБЛУДЕ
• Постоје “лаке” и тешке” дроге . НЕ .Неке доводе до психичке зависности , а неке и до психичке и до физичке зависности.
• Данас сви узимају дроге . НЕ . Особе које узимају дрогу крећу се у уском кругу себи сличних људи из чега погрешно закључују да дроге узимају сви .
• Све треба пробати . НЕ . Особа која има зрелост зна да одреди шта је добро , а шта није , има зрео однос према ауторитетима и уважава препоруке друштва у коме живи .
• Марихуана није опасна . НЕ . Све дроге су опасне , па и марихуана , јер могу довести до озбиљних и трајних поремећаја менталног и телесног здравља .
• Повремено узимати дроге није ризично . НЕ . Мозак човека еволуцијом није припремљен за употребу дрога и њихово узимање доводи до поремећаја и испада функција нервног система .
ИСТИНЕ
• Могуће је престати са узимањем дрога . ДА . Природни развој сваке особе потпомогнут од стране породице и стручњака води ка излечењу .
• После лечења може се живети нормално . ДА . Уколико се лечење започне на време и траје колико треба живот се може наставити тамо где је “стао” .
• Свако је ковач своје среће . ДА . Иако не све , много шта зависи од личног труда и напора да се остваре жељени циљеви .
• Живот без дрога може бити леп . ДА . Човек је утолико срећнији уколико је нашао више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса .
Тешко је бити млад у данашње време . ДА . Али прихватити изазов , истрајати у напорима и стићи до циља доноси велико задовољство и (само) поштовање .
Организација у Панчеву која се бави превенцијом болести зависности:
ТЕРЕНСКА ЈЕДИНИЦА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАНЧЕВО је најстарија теренска јединица у Србији. Омладина и подмладак Теренске јединице „прим. др Јован Милановић“ током године спроводи разне активности. Основна је обука прве помоћи, као и реалистичког приказа повреда и обољења. Такође, спроводе едукативна предавања и семинаре на следеће теме: превенција трговине људима, болести зависности, превенција ХИВ/АИДС-а, истраживање Међународног хуманитарног права. Састанци се одржавају сваког уторка од 20h у просторијама Црвеног крста Панчево, ул. Жарка Зрењанина 15.
Контакт: tjpancevo@gmail.com
У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање).
Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности или су строго контролисане од стране државе .
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају њихова дејства.
Апстиненцијални синдром или криза представљају групу симптома који се јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна.
Класификације психоактивних супстанци
Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом санкционисани. По тој основи супстанце се деле на:
• медикаменте: аналгетици, седативи и сл,
• алкохол, кафа и дуван - чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
• дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
Психоактивне супстанце сврставају се, такође, у три велике групе, зависно од њиховог дејства на мозак и нервни систем.
• Депресори - алкохол, седативи и опијати делују на мозак тако да доводе до поспаности, глобалног успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такође и снижавају активности виталних центара за рад срца и дисања.
• Стимуланси - кокаин, крек, амфетамини, екстази, канабис, делују стимулативно на психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора, одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.
• Халуциногени - ЛСД, мескалин, пејотл и различити синтетски производи, доводе до стања измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и промењеног доживљаја себе и околине.
ЗАБЛУДЕ
• Постоје “лаке” и тешке” дроге . НЕ .Неке доводе до психичке зависности , а неке и до психичке и до физичке зависности.
• Данас сви узимају дроге . НЕ . Особе које узимају дрогу крећу се у уском кругу себи сличних људи из чега погрешно закључују да дроге узимају сви .
• Све треба пробати . НЕ . Особа која има зрелост зна да одреди шта је добро , а шта није , има зрео однос према ауторитетима и уважава препоруке друштва у коме живи .
• Марихуана није опасна . НЕ . Све дроге су опасне , па и марихуана , јер могу довести до озбиљних и трајних поремећаја менталног и телесног здравља .
• Повремено узимати дроге није ризично . НЕ . Мозак човека еволуцијом није припремљен за употребу дрога и њихово узимање доводи до поремећаја и испада функција нервног система .
ИСТИНЕ
• Могуће је престати са узимањем дрога . ДА . Природни развој сваке особе потпомогнут од стране породице и стручњака води ка излечењу .
• После лечења може се живети нормално . ДА . Уколико се лечење започне на време и траје колико треба живот се може наставити тамо где је “стао” .
• Свако је ковач своје среће . ДА . Иако не све , много шта зависи од личног труда и напора да се остваре жељени циљеви .
• Живот без дрога може бити леп . ДА . Човек је утолико срећнији уколико је нашао више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса .
Тешко је бити млад у данашње време . ДА . Али прихватити изазов , истрајати у напорима и стићи до циља доноси велико задовољство и (само) поштовање .
Организација у Панчеву која се бави превенцијом болести зависности:
ТЕРЕНСКА ЈЕДИНИЦА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАНЧЕВО је најстарија теренска јединица у Србији. Омладина и подмладак Теренске јединице „прим. др Јован Милановић“ током године спроводи разне активности. Основна је обука прве помоћи, као и реалистичког приказа повреда и обољења. Такође, спроводе едукативна предавања и семинаре на следеће теме: превенција трговине људима, болести зависности, превенција ХИВ/АИДС-а, истраживање Међународног хуманитарног права. Састанци се одржавају сваког уторка од 20h у просторијама Црвеног крста Панчево, ул. Жарка Зрењанина 15.
Контакт: tjpancevo@gmail.com
Сања Деспотовић
Координатор Црвеног крста за безбедност саобраћаја,
превенцију болести зависности и ХИВ/АИДС-а
Координатор Црвеног крста за безбедност саобраћаја,
превенцију болести зависности и ХИВ/АИДС-а
Изложба
Поводом 60 година постојања Удружења књижевних преводилаца Србије и успешне сарадње са Гоетхе - Институтом Београд настала је путујућа изложба '' Превођење као културна размена ''. На плакатима је путем биографија као и одломака у оригиналу и преводу на српски језик представљено 15 немачких аутора чија су дела превођена на српски језик у последњих 10 година. Писци које се налазе на плакатима су: Галзан Чинаг, Бернхрад Шлинк, РафикШами, Херта Милер, Ралф Ротман, Торстен Шулц, Инго Шулце, Марсел Бајер,Џени Ерпенбек, Катарина Хакер, Јулија Франк, Џули Це, Данијел Келман,Клеменс Мајер и Бењамин Леберт.
Изложба је после библиотеке ''Владислав Петковић Дис '' у Чачку, Народне библиотеке ''Доситеј Обрадовић''у Новом Пазару и Гимназије ''Јован Јовановић Змај'' у Новом Саду стигла и у нашу гимназију, а одавде ће средином априла отићи у Народну библиотеку у Јагодини.
Отварање изложбе су припремили ученици трећих разреда са професорком српског језика Валентином Паровић и професорком немачког језика Радмилом Николић. Прочитани су одломци Хасанагинице и Гетеовог превода те баладе, делови Гетеове песме “Краљ- Виловња” и превод Данила Киша, као и један део из збирке “Бекства од љубави” Бернхарда Слинка.
Изложба је после библиотеке ''Владислав Петковић Дис '' у Чачку, Народне библиотеке ''Доситеј Обрадовић''у Новом Пазару и Гимназије ''Јован Јовановић Змај'' у Новом Саду стигла и у нашу гимназију, а одавде ће средином априла отићи у Народну библиотеку у Јагодини.
Отварање изложбе су припремили ученици трећих разреда са професорком српског језика Валентином Паровић и професорком немачког језика Радмилом Николић. Прочитани су одломци Хасанагинице и Гетеовог превода те баладе, делови Гетеове песме “Краљ- Виловња” и превод Данила Киша, као и један део из збирке “Бекства од љубави” Бернхарда Слинка.
уторак, 13. март 2012.
Ја, адолесцент!
Извори: књига „Моја психологија писана кредом” Драгане Кожовић
Сва деца су иста - немогућа.
Разлика је само у родитељима,
неки од тога праве проблем,
а неки не.
Разлика је само у родитељима,
неки од тога праве проблем,
а неки не.
Ко сам ја? Колико вредим? Где припадам? Какав желим да постанем?
Ово су питања којима се представља грађење личног идентитета адолесцента.
Одговори зависе од социјалних и културолошких утицаја, а у случају моје генерације изражени су и кроз проблем продуженог детињства. Сувише времена прође од јављања потребе за личном самосталношћу и могућности да се она задовољи. Све дуже школовање и финансијска зависност стварају вакуум, који компликује проналажење или изградњу личног идентитета, а неке младе људе доведу у “кризу идентитета” (адолесцентску кризу). Све то је пропраћено снажним осећањима. О њима смо питали адолесценте и добили оригиналне одговоре :
Која осећања карактеришу период живота кроз који пролазиш?
Ово су питања којима се представља грађење личног идентитета адолесцента.
Одговори зависе од социјалних и културолошких утицаја, а у случају моје генерације изражени су и кроз проблем продуженог детињства. Сувише времена прође од јављања потребе за личном самосталношћу и могућности да се она задовољи. Све дуже школовање и финансијска зависност стварају вакуум, који компликује проналажење или изградњу личног идентитета, а неке младе људе доведу у “кризу идентитета” (адолесцентску кризу). Све то је пропраћено снажним осећањима. О њима смо питали адолесценте и добили оригиналне одговоре :
Која осећања карактеришу период живота кроз који пролазиш?
Нагла промена расположења (одушевљење - бес и депресија).
Страх од непознатог (од одрастања).
Стрепња и збуњеност пред доношењем одлука за будућност (избор занимања ...).
Претерано незадовољство физичким изгледом.
Љубомора.
Бес, због замерки родитеља око рада по кући и због школе.
Чежња за јаким, верним ослонцем и жеља за слободом (“вапај за безбедном независношћу”!).
Уживање у инаћењу, контрирању одраслима.
Страхови пред оптерећеношћу и неуспехом у школи.
Необјашњива нервоза у контактима са породицом и пријатељима.
Осећање припадности групи и задовољство у помагању другима.
Радост у дотеривању, заљубљивању и проводу.
Осетљивост и повредивост у вези са питањима моралности (лојалност, оданост, солидарисање..).
Шта те је повредило у последње време?
Уместо мене је у тим дошао “бољи” голман.
Девојчица која ми се свиђа одабрала је мог друга.
“Доживотно” пријатељство је пукло из необјашњивих разлога.
Неправда у школи - оцене се добијају (и) према симпатијама.
Исмејавају ме због заљубљености “до ушију”.
Ортаци од мене скривају своје планове и тако ме терају да прихватам оно са чиме се не слажем ( да се конформирам).
Родитељи ме уцењују и изнуђују обећања која вероватно нећу моћи да испуним.
Односи да родитељима
Мит о великим конфликтима адолесцента са родитељима чиста је заблуда (показује наше мало истраживање). Када је групи адолесцената понуђено да бира шта им више одговара: аутономија или добар однос са родитељима, већина се определила за ово друго: за сигурност и ослонац у породици, у оквиру које желе одређене слободе.
У нашој анкети, просечна оцена којом су адолесценти оценили свој однос са родитељима износи 3,6 што би у школском жаргону значило: врло добар.
Што се тиче блискости између родитеља и деце - одговори су врло различити, али углавном постоји мишљење да се родитељи труде, бар на неки свој начин ....
Већина анкетираних процењује да има одређене слободе (касно долажење кући, ако родитељи знају где им се деца налазе; дуго телефонирање, ако не смета обавезама и породичном буџету...).
Питали смо и родитеље да ли њихово расположење утиче на односе са дететом. Признали су оно што знамо из личног искуства. Иако су тога свесни, често се дешава да се ми нађемо у близини, па на нама искале свој тренутни бес!
Посебна пажња у анкети посвећена је финансијској зависности адолесцента од родитеља, за коју млади кажу да их понекад много оптерећује.
Зашто?
Разговор тече: “Дај паре” - “Шта ти мислиш, да сам ја Народна банка”??!
Мораш да се правдаш или да обилазиш родбину.
На шта најчешће трошиш добијени новац?
На дискове, развијање филмова, кроасане, биоскоп и концерте, козметику, шминку, кафиће...
Шта мислиш, зашто немају довољно пара?
Мале плате, велике цене (трошкови).
Ш т е к а р е!
Мит о великим конфликтима адолесцента са родитељима чиста је заблуда (показује наше мало истраживање). Када је групи адолесцената понуђено да бира шта им више одговара: аутономија или добар однос са родитељима, већина се определила за ово друго: за сигурност и ослонац у породици, у оквиру које желе одређене слободе.
У нашој анкети, просечна оцена којом су адолесценти оценили свој однос са родитељима износи 3,6 што би у школском жаргону значило: врло добар.
Што се тиче блискости између родитеља и деце - одговори су врло различити, али углавном постоји мишљење да се родитељи труде, бар на неки свој начин ....
Већина анкетираних процењује да има одређене слободе (касно долажење кући, ако родитељи знају где им се деца налазе; дуго телефонирање, ако не смета обавезама и породичном буџету...).
Питали смо и родитеље да ли њихово расположење утиче на односе са дететом. Признали су оно што знамо из личног искуства. Иако су тога свесни, често се дешава да се ми нађемо у близини, па на нама искале свој тренутни бес!
Посебна пажња у анкети посвећена је финансијској зависности адолесцента од родитеља, за коју млади кажу да их понекад много оптерећује.
Зашто?
Разговор тече: “Дај паре” - “Шта ти мислиш, да сам ја Народна банка”??!
Мораш да се правдаш или да обилазиш родбину.
На шта најчешће трошиш добијени новац?
На дискове, развијање филмова, кроасане, биоскоп и концерте, козметику, шминку, кафиће...
Шта мислиш, зашто немају довољно пара?
Мале плате, велике цене (трошкови).
Ш т е к а р е!
Анкета је показала да је већини младих често непријатно да траже новац, јер су свесни проблема које породица има и да се труде да буду скромни, али је то веома тешко пошто су финансијске могућности различитих породица изражено различите, а потрошачка трка све убитачнија.
На крају, свака генерација младих има своје несугласице са родитељима, то је увек било и биће, све док млади желе да сами одлучују о многим стварима и све док родитељи имају потребу да их и даље контролишу као децу. Оптимизам је у перспективи “правог зближавања” са родитељима када млади постану одрасле особе.
Дружење
Осврнувши се око себе, адолесцент увиђа да је изашао из света детињства, а још није закорачио у одрасло доба. Осетивши се угрожавајуће другачијим, налази решење у повезивању са сличнима себи, тј. са вршњацима. Тако настају јаке другарске везе које омогућавају равноправно поређење, развијање особина и понашања примерених властитој генерацији и времену у коме живимо. Дружење је школа живота.
Припадност групи млади доживљавају као питање части, а идентификацијом са групом маскирају осећање личне несигурности и “обичности”. Зато је у овом добу живота нарочито важан избор пријатеља са којима адолесцент другује и избор садржаја којима ће се бавити.
Да ли имаш искреног пријатеља?
Сви су одговорили ДА, осим једног (кога смо вероватно затекли у бедаку
разочараности).
С ким се дружиш?
Са свима (какви ли су то критеријуми?!) - 80 %
Само са себи сличнима ( где је ту лично напредовање?!) - 20 %
Да ли припадност полу има неки значај?
Не - 70 %, да - 30%.
Да ли си се некад разочарао у пријатеља?
Да, чак и више пута - 80 %
Не (још) - 20 %
Да ли се са неким дружиш из интереса?
10 % - да, 5 % - зависи (о-хо...)
Срећом, 85 % - ипак не!
Да ли би због друштва урадио нешто против својих начела?
Да - 20 % , можда - 5 %, не - 75 %.
Како се односиш према”фацама у друштву”?
70 % - Не предузимам ништа конкретно.
15 % - Супротстављам се њиховој “супериорности”
15 % - Покупим неке њихове фазоне (браво мајсторе!)
- Такви не постоје (каква скромност!)
- Више сам за свој стил (свака част!)
- Супротстављам се ако нису у праву, иначе се не ривалим (то ти је паметно!)
- Изражавам своје мишљење (храбро!)
- Правим своју екипу у којој ћу ја бити фаца (искусно! - само, ако то није линија мањег отпора ...?!).
Да ли упознајеш своје пријатеље са родитељима?
15 % - не (?!), 15% - како које(?!), 70 % - да.
Шта твоји родитељи мисле о твом друштву?
45 % - све ОК и воле моје друштво,
15 % - како о коме и
40 % - не мисле ништа (?!)
На крају, свака генерација младих има своје несугласице са родитељима, то је увек било и биће, све док млади желе да сами одлучују о многим стварима и све док родитељи имају потребу да их и даље контролишу као децу. Оптимизам је у перспективи “правог зближавања” са родитељима када млади постану одрасле особе.
Дружење
Осврнувши се око себе, адолесцент увиђа да је изашао из света детињства, а још није закорачио у одрасло доба. Осетивши се угрожавајуће другачијим, налази решење у повезивању са сличнима себи, тј. са вршњацима. Тако настају јаке другарске везе које омогућавају равноправно поређење, развијање особина и понашања примерених властитој генерацији и времену у коме живимо. Дружење је школа живота.
Припадност групи млади доживљавају као питање части, а идентификацијом са групом маскирају осећање личне несигурности и “обичности”. Зато је у овом добу живота нарочито важан избор пријатеља са којима адолесцент другује и избор садржаја којима ће се бавити.
Да ли имаш искреног пријатеља?
Сви су одговорили ДА, осим једног (кога смо вероватно затекли у бедаку
разочараности).
С ким се дружиш?
Са свима (какви ли су то критеријуми?!) - 80 %
Само са себи сличнима ( где је ту лично напредовање?!) - 20 %
Да ли припадност полу има неки значај?
Не - 70 %, да - 30%.
Да ли си се некад разочарао у пријатеља?
Да, чак и више пута - 80 %
Не (још) - 20 %
Да ли се са неким дружиш из интереса?
10 % - да, 5 % - зависи (о-хо...)
Срећом, 85 % - ипак не!
Да ли би због друштва урадио нешто против својих начела?
Да - 20 % , можда - 5 %, не - 75 %.
Како се односиш према”фацама у друштву”?
70 % - Не предузимам ништа конкретно.
15 % - Супротстављам се њиховој “супериорности”
15 % - Покупим неке њихове фазоне (браво мајсторе!)
- Такви не постоје (каква скромност!)
- Више сам за свој стил (свака част!)
- Супротстављам се ако нису у праву, иначе се не ривалим (то ти је паметно!)
- Изражавам своје мишљење (храбро!)
- Правим своју екипу у којој ћу ја бити фаца (искусно! - само, ако то није линија мањег отпора ...?!).
Да ли упознајеш своје пријатеље са родитељима?
15 % - не (?!), 15% - како које(?!), 70 % - да.
Шта твоји родитељи мисле о твом друштву?
45 % - све ОК и воле моје друштво,
15 % - како о коме и
40 % - не мисле ништа (?!)
.............................................. (комплетан текст погледати на оригиналном сајту)
Концентрација је колебљива, нарочито у пубертету, а школско учење је махом наметнута (намерна, а не спонтана) активност (читај: 99%), па је зато пожељно користити посебне технике за успостављање и одржавање концентрације.
Десет психолошких заповести (правила) за добру концентрацију су:
1. Никад немој да учиш без добре концентрације - изгубићеш време.
2. Не почињи учење са најтежом лекцијом - изгубићеш вољу.
3. Немој само читати (или само слушати на часу) - пиши, да ти не одлутају мисли.
4. Постављај себи питања и тражи одговоре - то те усмерава.
5. Преслишавај се (папагају ниједан!) - да учиниш активан напор, стекнеш увид и
самопоуздање.
6. Седи за столом (и онако ћеш због школе постати седећи споменик, са деформисаном
кичмом) - брже ћеш учити.
7. Предахни, али не прекидај сваки час (а телефонски позиви, глад, жеђ и остало ..).
8. Немој да се бориш за тишину - узалудно је.
9. Створи добре радне навике, па ће све ићи само од себе (онда, ваљда, не мораш ни
да учиш ...)
10. Кад постанеш мајстор, можеш да заборавиш правила.
Десет психолошких заповести (правила) за добру концентрацију су:
1. Никад немој да учиш без добре концентрације - изгубићеш време.
2. Не почињи учење са најтежом лекцијом - изгубићеш вољу.
3. Немој само читати (или само слушати на часу) - пиши, да ти не одлутају мисли.
4. Постављај себи питања и тражи одговоре - то те усмерава.
5. Преслишавај се (папагају ниједан!) - да учиниш активан напор, стекнеш увид и
самопоуздање.
6. Седи за столом (и онако ћеш због школе постати седећи споменик, са деформисаном
кичмом) - брже ћеш учити.
7. Предахни, али не прекидај сваки час (а телефонски позиви, глад, жеђ и остало ..).
8. Немој да се бориш за тишину - узалудно је.
9. Створи добре радне навике, па ће све ићи само од себе (онда, ваљда, не мораш ни
да учиш ...)
10. Кад постанеш мајстор, можеш да заборавиш правила.
уторак, 28. фебруар 2012.
Журка!
У четвртак, 01. марта 2012. одржаће се гимназијска журка у клубу кафеа Купе. Журка почиње у 21.30 часова, цена улазнице је 100,00 динара. Приход са ове журке помоћи ће финансирање матурске екскурзије.
У нади да ће овакве манифестације постати традиционалне, позивам вас да својим присуством улепшате догађај и помогнете матурантима, да би једног дана и вама други помогли.
У нади да ће овакве манифестације постати традиционалне, позивам вас да својим присуством улепшате догађај и помогнете матурантима, да би једног дана и вама други помогли.
среда, 22. фебруар 2012.
четвртак, 16. фебруар 2012.
Нормализација наставе!
Од понедељка, 20. фебруара, Гимназија ће радити нормално.
Први и трећи разред иду пре подне у школу.
Други и четврти разред иду после подне у школу.
Пре подневна смена почиње у 7.30 часова, а после подневна у 13.40.
Блок-информатика: у понедељак, 20.02. блок имају 25 (1-3) и 26 (4-7). Распоред за наредне дане биће накнадно постављен на школском сајту.
петак, 3. фебруар 2012.
Обавештење!!!
Oдлуком Министарства просвете и науке, наставе неће бити до 17. фебруара!
Обавештење за матуранте:
Прикупљање друге рате за матурантску екскурзију се помера за почетак наставе. Детаљна обавештења ћете добити првог радног дана, по окончању временских непогода.
Обавештење за ученике првог разреда:
Систематски прегледи заказани за наредну недељу се одлажу. О новим терминима ћете бити благовремено обавештени.
Пратите информације преко нашег сајта и блога, редовно ћемо вас обавештавати!
петак, 27. јануар 2012.
четвртак, 26. јануар 2012.
понедељак, 23. јануар 2012.
Савин дан - зашто переце?
Сви волимо да једемо переце, или бар сви. Једемо их и другим данима, али зашто баш на Савин дан?
Ево приче:
Једна од народних легенди каже да су се некада људи, да би добили брашно од жита, јако мучили. Туцали су жито у ступи или га млели у жрвњу.
Гледао то Свети Сава па се сажалио. Одлучио је да смисли неку бољу и лакшу справу.
После дугог размишљања смислио је како ће направити воденицу. Начинио је и поставио на реци, да меље. Али, никако није могао да измисли чекетало и кош, већ су људи морали рукама да сипају жито из врећа у рупу воденичног камена. А то је било не само дангубно него и опасно јер се дешавало да при обртању камен дохвати помељаре за руке, па их израњави.
Једног дана дошао ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици.
Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу.
Због тога се ђаволи често налазе око воденице, сматрају да је то њихово.
На Бадњи дан, пошто припада ђаволу, ретко који воденичар чува воденицу. Шта више, тог дана нико неће ни да меље жито. Верује се да би се воденичарима и помељарима тада десило неко зло.
А Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну реке, па се не може ни млети, па тако ђаво никад не може узети ујам.
У знак захвалности, што им је олакшао млевење жита, у народу је поникао обичај да се на Савин дан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци.
У Војводини се праве переце, посне, ако Савин дан пада у среду или петак а мрсне ако пада неким другим даном.
Овај обичај није везан за црквене каноне, настао је давно али у неким деловима Србије задржао се и до данас.
Преузето са: http://www.gastronomija.info
четвртак, 19. јануар 2012.
Добитник НИН-ове награде 2011 године
Нин-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године. За награду ове године пријављено је 106 романа. Добитник је Слободан Тишма за роман "Бернардијева соба". Иначе, Нин тј. Недељне информативне новине, покренуте су 1935. године, а НИН-ова награда први пут је додељена 1954. Први добитник је био Добрица Ћосић за роман "Корени".
Погледајте које су књиге биле у ужем избору:

Пријавите се на:
Постови (Atom)











