Драмски клуб наше школе одржаће премијеру представе МАНДАЛА 4.априла у 16 и 30 h у Културном центру . Дођите! Погледајте зашто су увек сјајни!
петак, 30. март 2012.
Представа драмског клуба 2012
Драмски клуб наше школе одржаће премијеру представе МАНДАЛА 4.априла у 16 и 30 h у Културном центру . Дођите! Погледајте зашто су увек сјајни!
понедељак, 26. март 2012.
Болести зависности
У науци се израз дрога користи за продукте биљака, животиња и минерала који имају лековита својства.
У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање).
Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности или су строго контролисане од стране државе .
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају њихова дејства.
Апстиненцијални синдром или криза представљају групу симптома који се јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна.
Класификације психоактивних супстанци
Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом санкционисани. По тој основи супстанце се деле на:
• медикаменте: аналгетици, седативи и сл,
• алкохол, кафа и дуван - чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
• дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
Психоактивне супстанце сврставају се, такође, у три велике групе, зависно од њиховог дејства на мозак и нервни систем.
• Депресори - алкохол, седативи и опијати делују на мозак тако да доводе до поспаности, глобалног успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такође и снижавају активности виталних центара за рад срца и дисања.
• Стимуланси - кокаин, крек, амфетамини, екстази, канабис, делују стимулативно на психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора, одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.
• Халуциногени - ЛСД, мескалин, пејотл и различити синтетски производи, доводе до стања измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и промењеног доживљаја себе и околине.
ЗАБЛУДЕ
• Постоје “лаке” и тешке” дроге . НЕ .Неке доводе до психичке зависности , а неке и до психичке и до физичке зависности.
• Данас сви узимају дроге . НЕ . Особе које узимају дрогу крећу се у уском кругу себи сличних људи из чега погрешно закључују да дроге узимају сви .
• Све треба пробати . НЕ . Особа која има зрелост зна да одреди шта је добро , а шта није , има зрео однос према ауторитетима и уважава препоруке друштва у коме живи .
• Марихуана није опасна . НЕ . Све дроге су опасне , па и марихуана , јер могу довести до озбиљних и трајних поремећаја менталног и телесног здравља .
• Повремено узимати дроге није ризично . НЕ . Мозак човека еволуцијом није припремљен за употребу дрога и њихово узимање доводи до поремећаја и испада функција нервног система .
ИСТИНЕ
• Могуће је престати са узимањем дрога . ДА . Природни развој сваке особе потпомогнут од стране породице и стручњака води ка излечењу .
• После лечења може се живети нормално . ДА . Уколико се лечење започне на време и траје колико треба живот се може наставити тамо где је “стао” .
• Свако је ковач своје среће . ДА . Иако не све , много шта зависи од личног труда и напора да се остваре жељени циљеви .
• Живот без дрога може бити леп . ДА . Човек је утолико срећнији уколико је нашао више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса .
Тешко је бити млад у данашње време . ДА . Али прихватити изазов , истрајати у напорима и стићи до циља доноси велико задовољство и (само) поштовање .
Организација у Панчеву која се бави превенцијом болести зависности:
ТЕРЕНСКА ЈЕДИНИЦА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАНЧЕВО је најстарија теренска јединица у Србији. Омладина и подмладак Теренске јединице „прим. др Јован Милановић“ током године спроводи разне активности. Основна је обука прве помоћи, као и реалистичког приказа повреда и обољења. Такође, спроводе едукативна предавања и семинаре на следеће теме: превенција трговине људима, болести зависности, превенција ХИВ/АИДС-а, истраживање Међународног хуманитарног права. Састанци се одржавају сваког уторка од 20h у просторијама Црвеног крста Панчево, ул. Жарка Зрењанина 15.
Контакт: tjpancevo@gmail.com
У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање).
Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности или су строго контролисане од стране државе .
Политоксикоманија је веома честа појава међу младима и представља истовремено узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају њихова дејства.
Апстиненцијални синдром или криза представљају групу симптома који се јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна.
Класификације психоактивних супстанци
Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом санкционисани. По тој основи супстанце се деле на:
• медикаменте: аналгетици, седативи и сл,
• алкохол, кафа и дуван - чија је употреба раширена и друштвено дозвољена,
• дроге чије је коришћење незаконито и друштвено неприхваћено.
Психоактивне супстанце сврставају се, такође, у три велике групе, зависно од њиховог дејства на мозак и нервни систем.
• Депресори - алкохол, седативи и опијати делују на мозак тако да доводе до поспаности, глобалног успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такође и снижавају активности виталних центара за рад срца и дисања.
• Стимуланси - кокаин, крек, амфетамини, екстази, канабис, делују стимулативно на психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора, одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.
• Халуциногени - ЛСД, мескалин, пејотл и различити синтетски производи, доводе до стања измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и промењеног доживљаја себе и околине.
ЗАБЛУДЕ
• Постоје “лаке” и тешке” дроге . НЕ .Неке доводе до психичке зависности , а неке и до психичке и до физичке зависности.
• Данас сви узимају дроге . НЕ . Особе које узимају дрогу крећу се у уском кругу себи сличних људи из чега погрешно закључују да дроге узимају сви .
• Све треба пробати . НЕ . Особа која има зрелост зна да одреди шта је добро , а шта није , има зрео однос према ауторитетима и уважава препоруке друштва у коме живи .
• Марихуана није опасна . НЕ . Све дроге су опасне , па и марихуана , јер могу довести до озбиљних и трајних поремећаја менталног и телесног здравља .
• Повремено узимати дроге није ризично . НЕ . Мозак човека еволуцијом није припремљен за употребу дрога и њихово узимање доводи до поремећаја и испада функција нервног система .
ИСТИНЕ
• Могуће је престати са узимањем дрога . ДА . Природни развој сваке особе потпомогнут од стране породице и стручњака води ка излечењу .
• После лечења може се живети нормално . ДА . Уколико се лечење започне на време и траје колико треба живот се може наставити тамо где је “стао” .
• Свако је ковач своје среће . ДА . Иако не све , много шта зависи од личног труда и напора да се остваре жељени циљеви .
• Живот без дрога може бити леп . ДА . Човек је утолико срећнији уколико је нашао више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса .
Тешко је бити млад у данашње време . ДА . Али прихватити изазов , истрајати у напорима и стићи до циља доноси велико задовољство и (само) поштовање .
Организација у Панчеву која се бави превенцијом болести зависности:
ТЕРЕНСКА ЈЕДИНИЦА ЦРВЕНОГ КРСТА ПАНЧЕВО је најстарија теренска јединица у Србији. Омладина и подмладак Теренске јединице „прим. др Јован Милановић“ током године спроводи разне активности. Основна је обука прве помоћи, као и реалистичког приказа повреда и обољења. Такође, спроводе едукативна предавања и семинаре на следеће теме: превенција трговине људима, болести зависности, превенција ХИВ/АИДС-а, истраживање Међународног хуманитарног права. Састанци се одржавају сваког уторка од 20h у просторијама Црвеног крста Панчево, ул. Жарка Зрењанина 15.
Контакт: tjpancevo@gmail.com
Сања Деспотовић
Координатор Црвеног крста за безбедност саобраћаја,
превенцију болести зависности и ХИВ/АИДС-а
Координатор Црвеног крста за безбедност саобраћаја,
превенцију болести зависности и ХИВ/АИДС-а
Изложба
Изложба је после библиотеке ''Владислав Петковић Дис '' у Чачку, Народне библиотеке ''Доситеј Обрадовић''у Новом Пазару и Гимназије ''Јован Јовановић Змај'' у Новом Саду стигла и у нашу гимназију, а одавде ће средином априла отићи у Народну библиотеку у Јагодини.
Отварање изложбе су припремили ученици трећих разреда са професорком српског језика Валентином Паровић и професорком немачког језика Радмилом Николић. Прочитани су одломци Хасанагинице и Гетеовог превода те баладе, делови Гетеове песме “Краљ- Виловња” и превод Данила Киша, као и један део из збирке “Бекства од љубави” Бернхарда Слинка.
уторак, 13. март 2012.
Ја, адолесцент!
Извори: књига „Моја психологија писана кредом” Драгане Кожовић
Сва деца су иста - немогућа.
Разлика је само у родитељима,
неки од тога праве проблем,
а неки не.
Разлика је само у родитељима,
неки од тога праве проблем,
а неки не.
Ко сам ја? Колико вредим? Где припадам? Какав желим да постанем?
Ово су питања којима се представља грађење личног идентитета адолесцента.
Одговори зависе од социјалних и културолошких утицаја, а у случају моје генерације изражени су и кроз проблем продуженог детињства. Сувише времена прође од јављања потребе за личном самосталношћу и могућности да се она задовољи. Све дуже школовање и финансијска зависност стварају вакуум, који компликује проналажење или изградњу личног идентитета, а неке младе људе доведу у “кризу идентитета” (адолесцентску кризу). Све то је пропраћено снажним осећањима. О њима смо питали адолесценте и добили оригиналне одговоре :
Која осећања карактеришу период живота кроз који пролазиш?
Ово су питања којима се представља грађење личног идентитета адолесцента.
Одговори зависе од социјалних и културолошких утицаја, а у случају моје генерације изражени су и кроз проблем продуженог детињства. Сувише времена прође од јављања потребе за личном самосталношћу и могућности да се она задовољи. Све дуже школовање и финансијска зависност стварају вакуум, који компликује проналажење или изградњу личног идентитета, а неке младе људе доведу у “кризу идентитета” (адолесцентску кризу). Све то је пропраћено снажним осећањима. О њима смо питали адолесценте и добили оригиналне одговоре :
Која осећања карактеришу период живота кроз који пролазиш?
Нагла промена расположења (одушевљење - бес и депресија).
Страх од непознатог (од одрастања).
Стрепња и збуњеност пред доношењем одлука за будућност (избор занимања ...).
Претерано незадовољство физичким изгледом.
Љубомора.
Бес, због замерки родитеља око рада по кући и због школе.
Чежња за јаким, верним ослонцем и жеља за слободом (“вапај за безбедном независношћу”!).
Уживање у инаћењу, контрирању одраслима.
Страхови пред оптерећеношћу и неуспехом у школи.
Необјашњива нервоза у контактима са породицом и пријатељима.
Осећање припадности групи и задовољство у помагању другима.
Радост у дотеривању, заљубљивању и проводу.
Осетљивост и повредивост у вези са питањима моралности (лојалност, оданост, солидарисање..).
Шта те је повредило у последње време?
Уместо мене је у тим дошао “бољи” голман.
Девојчица која ми се свиђа одабрала је мог друга.
“Доживотно” пријатељство је пукло из необјашњивих разлога.
Неправда у школи - оцене се добијају (и) према симпатијама.
Исмејавају ме због заљубљености “до ушију”.
Ортаци од мене скривају своје планове и тако ме терају да прихватам оно са чиме се не слажем ( да се конформирам).
Родитељи ме уцењују и изнуђују обећања која вероватно нећу моћи да испуним.
Односи да родитељима
Мит о великим конфликтима адолесцента са родитељима чиста је заблуда (показује наше мало истраживање). Када је групи адолесцената понуђено да бира шта им више одговара: аутономија или добар однос са родитељима, већина се определила за ово друго: за сигурност и ослонац у породици, у оквиру које желе одређене слободе.
У нашој анкети, просечна оцена којом су адолесценти оценили свој однос са родитељима износи 3,6 што би у школском жаргону значило: врло добар.
Што се тиче блискости између родитеља и деце - одговори су врло различити, али углавном постоји мишљење да се родитељи труде, бар на неки свој начин ....
Већина анкетираних процењује да има одређене слободе (касно долажење кући, ако родитељи знају где им се деца налазе; дуго телефонирање, ако не смета обавезама и породичном буџету...).
Питали смо и родитеље да ли њихово расположење утиче на односе са дететом. Признали су оно што знамо из личног искуства. Иако су тога свесни, често се дешава да се ми нађемо у близини, па на нама искале свој тренутни бес!
Посебна пажња у анкети посвећена је финансијској зависности адолесцента од родитеља, за коју млади кажу да их понекад много оптерећује.
Зашто?
Разговор тече: “Дај паре” - “Шта ти мислиш, да сам ја Народна банка”??!
Мораш да се правдаш или да обилазиш родбину.
На шта најчешће трошиш добијени новац?
На дискове, развијање филмова, кроасане, биоскоп и концерте, козметику, шминку, кафиће...
Шта мислиш, зашто немају довољно пара?
Мале плате, велике цене (трошкови).
Ш т е к а р е!
Мит о великим конфликтима адолесцента са родитељима чиста је заблуда (показује наше мало истраживање). Када је групи адолесцената понуђено да бира шта им више одговара: аутономија или добар однос са родитељима, већина се определила за ово друго: за сигурност и ослонац у породици, у оквиру које желе одређене слободе.
У нашој анкети, просечна оцена којом су адолесценти оценили свој однос са родитељима износи 3,6 што би у школском жаргону значило: врло добар.
Што се тиче блискости између родитеља и деце - одговори су врло различити, али углавном постоји мишљење да се родитељи труде, бар на неки свој начин ....
Већина анкетираних процењује да има одређене слободе (касно долажење кући, ако родитељи знају где им се деца налазе; дуго телефонирање, ако не смета обавезама и породичном буџету...).
Питали смо и родитеље да ли њихово расположење утиче на односе са дететом. Признали су оно што знамо из личног искуства. Иако су тога свесни, често се дешава да се ми нађемо у близини, па на нама искале свој тренутни бес!
Посебна пажња у анкети посвећена је финансијској зависности адолесцента од родитеља, за коју млади кажу да их понекад много оптерећује.
Зашто?
Разговор тече: “Дај паре” - “Шта ти мислиш, да сам ја Народна банка”??!
Мораш да се правдаш или да обилазиш родбину.
На шта најчешће трошиш добијени новац?
На дискове, развијање филмова, кроасане, биоскоп и концерте, козметику, шминку, кафиће...
Шта мислиш, зашто немају довољно пара?
Мале плате, велике цене (трошкови).
Ш т е к а р е!
Анкета је показала да је већини младих често непријатно да траже новац, јер су свесни проблема које породица има и да се труде да буду скромни, али је то веома тешко пошто су финансијске могућности различитих породица изражено различите, а потрошачка трка све убитачнија.
На крају, свака генерација младих има своје несугласице са родитељима, то је увек било и биће, све док млади желе да сами одлучују о многим стварима и све док родитељи имају потребу да их и даље контролишу као децу. Оптимизам је у перспективи “правог зближавања” са родитељима када млади постану одрасле особе.
Дружење
Осврнувши се око себе, адолесцент увиђа да је изашао из света детињства, а још није закорачио у одрасло доба. Осетивши се угрожавајуће другачијим, налази решење у повезивању са сличнима себи, тј. са вршњацима. Тако настају јаке другарске везе које омогућавају равноправно поређење, развијање особина и понашања примерених властитој генерацији и времену у коме живимо. Дружење је школа живота.
Припадност групи млади доживљавају као питање части, а идентификацијом са групом маскирају осећање личне несигурности и “обичности”. Зато је у овом добу живота нарочито важан избор пријатеља са којима адолесцент другује и избор садржаја којима ће се бавити.
Да ли имаш искреног пријатеља?
Сви су одговорили ДА, осим једног (кога смо вероватно затекли у бедаку
разочараности).
С ким се дружиш?
Са свима (какви ли су то критеријуми?!) - 80 %
Само са себи сличнима ( где је ту лично напредовање?!) - 20 %
Да ли припадност полу има неки значај?
Не - 70 %, да - 30%.
Да ли си се некад разочарао у пријатеља?
Да, чак и више пута - 80 %
Не (још) - 20 %
Да ли се са неким дружиш из интереса?
10 % - да, 5 % - зависи (о-хо...)
Срећом, 85 % - ипак не!
Да ли би због друштва урадио нешто против својих начела?
Да - 20 % , можда - 5 %, не - 75 %.
Како се односиш према”фацама у друштву”?
70 % - Не предузимам ништа конкретно.
15 % - Супротстављам се њиховој “супериорности”
15 % - Покупим неке њихове фазоне (браво мајсторе!)
- Такви не постоје (каква скромност!)
- Више сам за свој стил (свака част!)
- Супротстављам се ако нису у праву, иначе се не ривалим (то ти је паметно!)
- Изражавам своје мишљење (храбро!)
- Правим своју екипу у којој ћу ја бити фаца (искусно! - само, ако то није линија мањег отпора ...?!).
Да ли упознајеш своје пријатеље са родитељима?
15 % - не (?!), 15% - како које(?!), 70 % - да.
Шта твоји родитељи мисле о твом друштву?
45 % - све ОК и воле моје друштво,
15 % - како о коме и
40 % - не мисле ништа (?!)
На крају, свака генерација младих има своје несугласице са родитељима, то је увек било и биће, све док млади желе да сами одлучују о многим стварима и све док родитељи имају потребу да их и даље контролишу као децу. Оптимизам је у перспективи “правог зближавања” са родитељима када млади постану одрасле особе.
Дружење
Осврнувши се око себе, адолесцент увиђа да је изашао из света детињства, а још није закорачио у одрасло доба. Осетивши се угрожавајуће другачијим, налази решење у повезивању са сличнима себи, тј. са вршњацима. Тако настају јаке другарске везе које омогућавају равноправно поређење, развијање особина и понашања примерених властитој генерацији и времену у коме живимо. Дружење је школа живота.
Припадност групи млади доживљавају као питање части, а идентификацијом са групом маскирају осећање личне несигурности и “обичности”. Зато је у овом добу живота нарочито важан избор пријатеља са којима адолесцент другује и избор садржаја којима ће се бавити.
Да ли имаш искреног пријатеља?
Сви су одговорили ДА, осим једног (кога смо вероватно затекли у бедаку
разочараности).
С ким се дружиш?
Са свима (какви ли су то критеријуми?!) - 80 %
Само са себи сличнима ( где је ту лично напредовање?!) - 20 %
Да ли припадност полу има неки значај?
Не - 70 %, да - 30%.
Да ли си се некад разочарао у пријатеља?
Да, чак и више пута - 80 %
Не (још) - 20 %
Да ли се са неким дружиш из интереса?
10 % - да, 5 % - зависи (о-хо...)
Срећом, 85 % - ипак не!
Да ли би због друштва урадио нешто против својих начела?
Да - 20 % , можда - 5 %, не - 75 %.
Како се односиш према”фацама у друштву”?
70 % - Не предузимам ништа конкретно.
15 % - Супротстављам се њиховој “супериорности”
15 % - Покупим неке њихове фазоне (браво мајсторе!)
- Такви не постоје (каква скромност!)
- Више сам за свој стил (свака част!)
- Супротстављам се ако нису у праву, иначе се не ривалим (то ти је паметно!)
- Изражавам своје мишљење (храбро!)
- Правим своју екипу у којој ћу ја бити фаца (искусно! - само, ако то није линија мањег отпора ...?!).
Да ли упознајеш своје пријатеље са родитељима?
15 % - не (?!), 15% - како које(?!), 70 % - да.
Шта твоји родитељи мисле о твом друштву?
45 % - све ОК и воле моје друштво,
15 % - како о коме и
40 % - не мисле ништа (?!)
.............................................. (комплетан текст погледати на оригиналном сајту)
Концентрација је колебљива, нарочито у пубертету, а школско учење је махом наметнута (намерна, а не спонтана) активност (читај: 99%), па је зато пожељно користити посебне технике за успостављање и одржавање концентрације.
Десет психолошких заповести (правила) за добру концентрацију су:
1. Никад немој да учиш без добре концентрације - изгубићеш време.
2. Не почињи учење са најтежом лекцијом - изгубићеш вољу.
3. Немој само читати (или само слушати на часу) - пиши, да ти не одлутају мисли.
4. Постављај себи питања и тражи одговоре - то те усмерава.
5. Преслишавај се (папагају ниједан!) - да учиниш активан напор, стекнеш увид и
самопоуздање.
6. Седи за столом (и онако ћеш због школе постати седећи споменик, са деформисаном
кичмом) - брже ћеш учити.
7. Предахни, али не прекидај сваки час (а телефонски позиви, глад, жеђ и остало ..).
8. Немој да се бориш за тишину - узалудно је.
9. Створи добре радне навике, па ће све ићи само од себе (онда, ваљда, не мораш ни
да учиш ...)
10. Кад постанеш мајстор, можеш да заборавиш правила.
Десет психолошких заповести (правила) за добру концентрацију су:
1. Никад немој да учиш без добре концентрације - изгубићеш време.
2. Не почињи учење са најтежом лекцијом - изгубићеш вољу.
3. Немој само читати (или само слушати на часу) - пиши, да ти не одлутају мисли.
4. Постављај себи питања и тражи одговоре - то те усмерава.
5. Преслишавај се (папагају ниједан!) - да учиниш активан напор, стекнеш увид и
самопоуздање.
6. Седи за столом (и онако ћеш због школе постати седећи споменик, са деформисаном
кичмом) - брже ћеш учити.
7. Предахни, али не прекидај сваки час (а телефонски позиви, глад, жеђ и остало ..).
8. Немој да се бориш за тишину - узалудно је.
9. Створи добре радне навике, па ће све ићи само од себе (онда, ваљда, не мораш ни
да учиш ...)
10. Кад постанеш мајстор, можеш да заборавиш правила.
Пријавите се на:
Постови (Atom)